Bol
Bol koji te menja , sazivi se sa tobom . I dobar je i los . I unistava te i popravlja. Ni sam ne znas sta je gore . Uz to te niko i ne bodri ...sam si . Sam sa sobom. I sa svojim bolom ... zivis tako a i ne ides nikuda . Sunce svaki dan sija ,kisa pada i tako u krug . Svaki dan ti moze biti mucan , ali ti opet zivis , zivis sa bolom. Zelis da okoncas to ali opet s druge strane, zivot je mio jel tako ? Eee kakva smo mi to bica, zelimo vise od svega ziveti i proziveti najvise sto mozemo , uhvatiti i bar neku poslednju tamo sansu , negde daleko , koja nas ceka. Samo nas . Pokretac je ljubav. Zelimo i imamo tu potrebu da volimo , i da nas vole . A ljubavi bez bola nema ... zato nas to toliko potiskuje i gusi , ubija sve u nama, kida nas na delove i uzima poslednji atom snage ... polako postajemo robovi , robovi bola , koji se granici sa ljubavlju a dovodi nas do ponora . Da li je sve to zivot ? Da li mozemo to da nazovemo zivotom ? I ja se ponekad pitam ... opet je to neki nas slatko gorak ukus . Ukus zivota . Ukus ljubavi . Ukus bola. I taj bol nam je sladak na momente . Nekada ga i sami zelimo ,vapimo za njim ... jacim nas pravi i zelimo ga iznova da bismo bili jaci ... zelimo i ljubav, zelimo nekad i da nas ta ljubav boli , da bismo stavrno jako osetili njihove cari ... da bismo se prepustili i doziveli beskrajnu cistotu ljubavi i slatko gorkog bola .... i uvek ali uvek zelimo jos, jer zudimo za zivotom, za svakog promenom ... zelimo menjanje , makar i iz bola ....